fly far away





13.09.2018.

Trebalo je i to..

Jutros mi je jedna firma saopsila 15minuta prije pocetka moje smjene da bi me primili. Zbog njih sam se peglala za internet, i jucer su mi dosli iz zone da ga uvedu.
Naravno da mi je drago, bolji uslovi, veca plata, manje stresa. Ali nisam predpostavila da ce me rastanak toliko tesko pasti. Evo dusa me boli. Skoro 2 godine napornog rada i ulozenog truda u posao. Sklopljena su lijepa prijatejstva. Normalno da je bilo ljudi koji su radili kraci period s nama, al ovi ostali koji su tu koliko i ja ili duze, postali su mi dio porodice. Osobe kojima mogu sve reci. Sefovi mi nisu sefovi nego prijatelji, izlazili smo kolektivno, putovali, opijali se, kafe pili.
Prvo sam rekla sefu, kaze, dobro kceri ako je ce tebi biti bolje onda idi. Zatim sam rekla osobi koja me je obucila za ovo, njegov komentar je bio: ne seri, de ba nemoj me zezat. Na kraju sam rekla direktoru, i on je mislio da lazem. Nece imat vise kome govoriti u zezanciji:"Dijete ostavi taj fakultet, sta ce ti? Idi se udaj to ti je pametnije". Svi su mislili da se zezam sto se tice otkaza.
Na kraju smjene sam pokupila svoje papire u fasciklu, svoju plavu flasicu za vodu sam poklonila kolegi. Uvijek je govorio da ce mi je ukrast.
Znam da ni njima nije lahko, suze im krenule, bolje reci nama.
Drago mi je sto sam ih upoznala,sto sam bila dio kolektiva, sto sam provela vremena s njima. Neizmerno sam im zahvalna na svemu, jer su mi uvijek izlazili u susret u vezi svega.

Ogromna podrska.


Stariji postovi



Dreamers:15838